Finansijski kalkulator
Finansijski kalkulator

Izbor pravne forme poslovanja

Preduzetnik ili privredno društvo

Preduzetničke firme su od strane zakonodavca zamišljene kao male porodične firme. U njima bi trebalo da radi osnivač (preduzetnik), članovi njegove porodice i eventualno nekoliko zaposlenih. Takse za registraciju preduzetika manje su od 100 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Privredna društva su zamišljena kao veće (ekonomski moćnije) firme sa većim kapitalom i većim brojem zaposlenih. Naravno da postoje i privredna društva sa malim iznosom kapitala i malim brojem članova. Postoje čak i jednočlana privredna društva.  Takse za registraciju društva su veće (oko 500 EUR u dinarskoj protivvrednosti), ali se vode kao osnivački kapital i firme nakon registracije slobodno raspolaže sa tim iznosom.

Poreske obaveze su u svim varijantama procentualno iste, s tim što preduzetnici  paušalci  plaćaju fiksan iznos procenjen od strane Poreske uprave, a ostali na osnovu ostvarene dobiti.

Preduzetnik se može opredeliti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod koji rešenjem utvrđuje Poreska uprava, čime stiče status Preduzetnika “paušalca”. Pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari preduzetnik ako vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda, ako planirani, odnosno ostvareni ukupni prihodi u prethodnoj kalendarskoj godini  iznose do 6.000.000 din i ako nije obveznik PDV-a. Poreske obaveze plaća mesečno, na osnovu prosečne zarade u okviru iste delatnosti na teritoriji u kojoj je radnja registrovana, a koju odrešuje Poreska uprava. U unutrašnjosti Srbije poreske obaveze iznose oko 18.000 do 25.000 dinara, a u većim gradovima su veće, na primer u Beogradu od 30.000 dinara pa navišе. Ako  Poreska uprava utvrdi da vam je na primer osnovica 50.000 rsd, platićete: porez na prihod od samostalne delatnosti 10% (5.000 din), doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje 26% – 13.000 din, doprinose za zdravstveno osiguranje 10,3% – 5.150 din, d) doprinose za slučaj nezaposlenosti 1,5% – 750 din. Pored toga preduzetnik paušalac plaća I lokalne takse (eko taksa, taksa za iticanje firme, …), a iznose propisuje lokalna samouprava. Paušalac je najbolje rešenje u slučaju ostvarivanja većih iznosa dobiti, jer kako je gore navedeno, “paušalcima” je suma poreza fiksna, tako da bez obzira na to da li je u određenom mesecu zaradi 50.000 ili 200.000 dinara, uvek plaća prethodno određenu visinu poreza.  Prednost je i što mora da vodi samo knjigu prihoda, tj. izdatih faktura (KPO knjiga), nema obavezu evidentiranja nastalih troškova, može slobodno raspolagati novčanim sredstvima sa svog poslovnog računa bez pravdaja razloga (naravno ako novac ima na računu i ako je siguran da će u narednom periodu otvarivati prihode koji će pokrivati obaveze), nema obavezu da angažuje knjigovođu ili knjigovodstvenu agenciju i nema obavezu da ima fiskalnu kasu. Mana je što za poslovanje garantuje i ličnom imovinom (stan, kola, …). Međutim, ako prihodi pređu 8.000.000 dinara u bilo kom periodu u toku prethodnih 12 meseci (npr. od marta 2020. do marta 2021 godine) mora se preregistrovati kao Preduzetnik “knjigaš” i mora da vodi  tzv. “dvojno knjigovodstvo”, tj. mora da u knjigama pored prihoda evidentira  i  rashode, a nakon završetka godine Poreskoj upravi podnosi i Završni račun. Porez plaća mesečno avansno prema za početnike procenjenoj ili za aktuelne preduzetnike prema ostvarenoj dobiti u prethodnoj godini, a konačan obračun poreza vrši se na osnovu Završnog računa. Porezi i doprinosi su isti kao i kod paušalaca, uključujući i stope. Jedina razlika je u načinu utvrđivanja osnovice na koje se primenjuju navedene stope (paušalci plaća na osnovu fiksno utvrđene osnovice, a kod knjigaša osnovvica je ostvarena dobit. Lokalne takse su iste kao kod preduzetnika paušalaca. U slučaju da se preduzetnik knjigaš opredeli za isplatu lične zarade, svi poreski oblici koji su do sada navedeni prisutni su i kod ovog oblika oporezivanja, ali ne plaća doprinose na razliku između prihoda i rashoda, već ih plaća na zaradu koju sam sebi odredi, tako da  je u konačnom u obavezi da plati porez i doprinose na svoju zaradu (čiju visinu sam bira) i porez na prihod od samostalne delatnosti koji plaća na razliku između prihoda i rashoda. Preduzetnici koji izgube status paušalca, obično se preregistruju u D.O.O. (društvo sa ograničenom odgovornošću), jer za obaveze garantuju samo imovinom firme.

PRIVREDNA DRUŠTVA

U Republici Srbiji, kao i u Svetu postoje četiri pravne forme privrednih društava:

Društva kapitala

  • Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), engl. “limited liability company”
  • Akcionarsko društvo (AD), engl. “joint stock company” 

Društva lica

  • Ortačko društvo (OD) (eng. “parthership company”) 
  • Komanditno društvo (KD), eng. “limited partnership” i “special partnership”

Sva društva vode dvojno kjnigovodstvo, poreske obaveze plaćaju prema ostvarenoj dobiti, a doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti plaćaju samo za zaposlene, dok osnivači koji ne rade u svom privrednom društvu, a nisu registrovani za predstavljanje i zastupanje privrednog društva nemaju svojstvo osiguranika, tj. ne prijavljuju se na obavezno socijalno osiguranje. Sva društva takođe plaćaju lokalne takse.

Društvo sa ograničenom odhgovornošću (D.O.O.) osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova odnosno osnivača radi obavljanja određene delatnosti ili određenih delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. D.O.O. odgovara za sve svoje obaveze celokupnom svojom imovinom dok osnivači/članovi D.O.O. ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze svog D.O.O. Ovo je bitno pravilo kod D.O.O. koje pravi ključnu razliku između D.O.O. i preduzetnika gde preduzetnik za sve obaveze svog biznisa odgovaraju svom svojom imovinom, uključujući tu i imovinu biznisa, ali i svoju ličnu imovinu. Osnivački kaspital  je min 500 EUR u dinrskoj protivvrednosti, a nakon uplate I registracije firme ovaj iznos ulazi u svojinu d.o.o. i sa njim slobodno raspolaže. Velika prednost D.O.O. u odnosu na sve druge forme privrednih društava, pa i preduzetnika, je načelo slobode ugovaranja što omogućava prostor da se prave dalji partnerski odnosi u društvu (primaju novi partneri i investitori). DOO je najčešći oblik pravne forme privrednih društava.

Akcionarsko društvo (AD) je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije koje se u tu svrhu izdaju. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog, a neuplaćenog uloga u imovinu društva, što praktično znači da kada unesu ceo ulog koji su ugovorili u osnivačkom aktu svaka dalja odgovornost akcionara prestaje. Akcionarska društava su “magneti” za prikupljanje velikog kapitala.

Ortačko društvo (OD) je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Ortačko društvo i D.O.O. imaju veoma mnogo sličnosti, sa D.o.o. Međutim, ključna razlika je to što su ortaci ortačkog društva odgovorni solidarno za sve obaveze ortačkog društva celokupnom svojom imovinom, dok kod D.O.O. članovi  ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze D.O.O. osim u izuzetnim slučajevima. Ovo je razlog zbog kog je broj ortačkih društava u odnosnu na društva sa ograničenom odgovornošću minoran u celom svetu (oko 5% svih privrednih društava). 

Komanditno društvo (KD) je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka (identičan mehanizam, prava i obaveze u tom delu kao i kod O.D), radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom. Ova forma izgubila u potpunosti na svom značaju i gotovo da je nema u praksi.