Kreiranje poslovne ideje i karijere

KREIRANJE POSLOVNE IDEJE I KARIJERE

Uspešna karijera čoveka (početnika u samostalnom biznisu, zaposlenog u napredovanju u tuđoj firmi, i opštem pozicioniranju u društvu) zavisi od spoznaje sopstvenih želja-sklonosti, sposobnosti i mogućnosti.

U svetu već od sredine pšrošlog veka postoje “alati” koji se stalno usavršavaju, a koji pomažu da se pri donošenju odluka maksimalno iskoriste znanje, sposobnosti I mogućnosti ljudi, kako bi se maksimalno sprečili rizici u donošenju odluka:

– BRAINSTORMING (metod proizvodnje ideja, koji podrazumeva formiranje stručne i profesionalne heterogene grupe za “proizvodnju ideja”).

– SWOT ANALIZA (metod za ocenu prednosti i mana predloženih ideja, čime se ideje rangiraju prema realnosti (proceni kadrovske, tržišne i finansijske sposobnosti).

– FINANSIJSKA ANALIZA kojom se sagledavaju finansijski efekti ulaganja.

– PLAN DINAMIKE REALIZACIJE koji obuhvata vremensku dimenziju potrebnih aktivnosti I ulaganja (metode gantogram, pert, primavera I sl).

– IZBOR PRAVNE FORME POSLOVANJA ZA POČETNIKE U BIZNISU

– REGISTRACIJA DELATNOSTI ZA POČETNIKE U BIZNISU

BRAINSTORMING

Autor Brainstorming-a je Alex F. Osborn, preduzetnik iz USA. Povod da osmisli metodu koja bi bila univerzalno primenljiva, bio je događaj za vreme 2 svetskog rada, kada je kapetan na američkom trgovačkom brodu, na kojem je bio i on, zamolio mornare da predlože način za izbegavanje nemačkih torpeda. Alex je pobedio sa predlogom da se na brodove ugrade moćni propeleri čiji bi mlaz skretao torpeda. Metodu je nazvao “brainstorming” i zaštitio patentom.

Metoda se danas najviše koristi u industriji, a sve vise i u drugim granama čovekove delatnosti (društvena strategija razvoja, medicina, kultura, obrazovanje, sport, pa i u izboru karijere pojedinaca).

Metoda se temelji na faktoru “kolektivne inteligencije”, tj. kada stručne i profesionalno heterogene grupe kreiraju i ocenjuju i rangiranju ideje.

Cilj, odnosno problem koji se postavlja pred grupu mora da bude jasan i iskazan u jednoj rečenici, jednim pitanjem, a ideje se u startu ne kritikuju I ne odbacuju. U drugoj fazi ideje se podvrgavaju detaljnom ispitivanju i rangiranju u pogledu prednosti i mana.

Svrha metode brainstorminga je prikupiti maksimalan broj ideja koje su dizajnirane za rješavanje problema.

Metoda se stalno usavršava, a značajno je dobila na popularnosti, razvojem brainstorming softvera (MindManager, OpenMind, XMind, FreeMind…) i nadogranjom SWOT analize i finansijske analize.

SWOT ANALIZA SWOT analiza (akronim engleskih reči: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats (snage, slabosti, prilike, pretnje) je tehnika kojom se dovode u vezu snaga i slabosti preduzeća sa šansama i pretnjama u eksternom okruženju. Autor ove metode je Albert Hamfri (1960 godine) sa USA Stanford Univerziteta pri čemu je analizirao i koristio strategije razvoja 500 najjačih kompanija na svetu (Fortune 500).

Iako je prvobitno namenjena aktuelnim tehnološkim firmama u poslovne svrhe, vrlo brzo je počela da se primenjuje i u domenu strategije razvoja društva (države, lokalne samouprave), socijalnih ustanova, zdravstva, prosvete, kulture, umetnosti, kao i za ostvarenje lične egzistencije, tj. u identifikovanju sopstvenih snaga i slabosti, šansi i prijetnji pri građenju karijere kod poslodavca za bolju poziciju ili za donošenje odluke o pokretanju i razvoju sopstvenog biznisa po osnovu inovacija u kvalitetu, dizajnu, produktivnosti, konkurentnosti.

Bilo da ideju želite da prodate, ponudite poslodavcu ili pokrenete i razvijete sopstveni biznis, kao dodatni alat možete koristiti i naš INVESTASISTENT, kao bi u šansama ideje naveli i ocenu profitabilnosti

Analiza unutrašnjih faktora

– Snage: Vaše snage mogu biti kvalifikovani kadrovi, tim, iskustvo, raspoloživi resursi (tehnološka oprema, sirovinska baza), pozicija na tržištu, inovativni proizvodi, investiciona i kreditna sposobnost, …

– Slabosti: Loš bonitet – nedostatak tima, iskustva, kvalifikovanih kadrova, kreditne sposobnosti tj. finansijskih sredstava (naročito za početnike u biznisu), nefleksibilnost (slabo prilagođavanje promenama na tržištu), nekvalitetna finansijskae analiza za dokazivanje profitabilnosti ideje i privlačenje saulagača…

Analiza spoljnih faktora

– Šanse: Inovativni proizvod, razvijena naprednija tehnologija, profitabilnost ideje, povoljno stanje na tržištu, tj. povoljan ekonomsko-društveno-politički ambijent, ….

– Pretnje: Nepovoljan ekonomsko-društveno-politički ambijent, nedostatak državnih podsticaja I povoljnih kredita naročito za početnike u biznisu, jaka konkurencija u planiranoj delatnosti, jaka konkurencija koja brzo razvija inovativnije proizvode,….

IZBOR PRAVNE FORME POSLOVANJA

(preduzetnik ili privredno društvo)

Preduzetničke firme su od strane zakonodavca zamišljene kao male porodične firme. U njima bi trebalo da radi osnivač (preduzetnik), članovi njegove porodice i eventualno nekoliko zaposlenih. Takse za registraciju preduzetika manje su od 100 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Privredna društva su zamišljena kao veće (ekonomski moćnije) firme sa većim kapitalom i većim brojem zaposlenih. Naravno da postoje i privredna društva sa malim iznosom kapitala i malim brojem članova. Postoje čak i jednočlana privredna društva. Takse za registraciju društva su veće (oko 500 EUR u dinarskoj protivvrednosti), ali se vode kao osnivački kapital i firme nakon registracije slobodno raspolaže sa tim iznosom.

Poreske obaveze su u svim varijantama procentualno iste, s tim što preduzetnici paušalci plaćaju fiksan iznos procenjen od strane Poreske uprave, a ostali na osnovu ostvarene dobiti.

Preduzetnik se može opredeliti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod koji rešenjem utvrđuje Poreska uprava, čime stiče status Preduzetnika “paušalca”. Pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari preduzetnik ako vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda, ako planirani, odnosno ostvareni ukupni prihodi u prethodnoj kalendarskoj godini iznose do 6.000.000 din i ako nije obveznik PDV-a. Poreske obaveze plaća mesečno, na osnovu prosečne zarade u okviru iste delatnosti na teritoriji u kojoj je radnja registrovana, a koju odrešuje Poreska uprava. U unutrašnjosti Srbije poreske obaveze iznose oko 18.000 do 25.000 dinara, a u većim gradovima su veće, na primer u Beogradu od 30.000 dinara pa navišе. Ako Poreska uprava utvrdi da vam je na primer osnovica 50.000 rsd, platićete: porez na prihod od samostalne delatnosti 10% (5.000 din), doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje 26% – 13.000 din, doprinose za zdravstveno osiguranje 10,3% – 5.150 din, d) doprinose za slučaj nezaposlenosti 1,5% – 750 din. Pored toga preduzetnik paušalac plaća I lokalne takse (eko taksa, taksa za iticanje firme, …), a iznose propisuje lokalna samouprava. Paušalac je najbolje rešenje u slučaju ostvarivanja većih iznosa dobiti, jer kako je gore navedeno, “paušalcima” je suma poreza fiksna, tako da bez obzira na to da li je u određenom mesecu zaradi 50.000 ili 200.000 dinara, uvek plaća prethodno određenu visinu poreza. Prednost je i što mora da vodi samo knjigu prihoda, tj. izdatih faktura (KPO knjiga), nema obavezu evidentiranja nastalih troškova, može slobodno raspolagati novčanim sredstvima sa svog poslovnog računa bez pravdaja razloga (naravno ako novac ima na računu i ako je siguran da će u narednom periodu otvarivati prihode koji će pokrivati obaveze), nema obavezu da angažuje knjigovođu ili knjigovodstvenu agenciju i nema obavezu da ima fiskalnu kasu. Mana je što za poslovanje garantuje i ličnom imovinom (stan, kola, …). Međutim, ako prihodi pređu 8.000.000 dinara u bilo kom periodu u toku prethodnih 12 meseci (npr. od marta 2020. do marta 2021 godine) mora se preregistrovati kao Preduzetnik “knjigaš” i mora da vodi tzv. “dvojno knjigovodstvo”, tj. mora da u knjigama pored prihoda evidentira i rashode, a nakon završetka godine Poreskoj upravi podnosi i Završni račun. Porez plaća mesečno avansno prema za početnike procenjenoj ili za aktuelne preduzetnike prema ostvarenoj dobiti u prethodnoj godini, a konačan obračun poreza vrši se na osnovu Završnog računa. Porezi i doprinosi su isti kao i kod paušalaca, uključujući i stope. Jedina razlika je u načinu utvrđivanja osnovice na koje se primenjuju navedene stope (paušalci plaća na osnovu fiksno utvrđene osnovice, a kod knjigaša osnovvica je ostvarena dobit. Lokalne takse su iste kao kod preduzetnika paušalaca. U slučaju da se preduzetnik knjigaš opredeli za isplatu lične zarade, svi poreski oblici koji su do sada navedeni prisutni su i kod ovog oblika oporezivanja, ali ne plaća doprinose na razliku između prihoda i rashoda, već ih plaća na zaradu koju sam sebi odredi, tako da je u konačnom u obavezi da plati porez i doprinose na svoju zaradu (čiju visinu sam bira) i porez na prihod od samostalne delatnosti koji plaća na razliku između prihoda i rashoda. Preduzetnici koji izgube status paušalca, obično se preregistruju u D.O.O. (društvo sa ograničenom odgovornošću), jer za obaveze garantuju samo imovinom firme.

PRIVREDNA DRUŠTVA

U Republici Srbiji, kao i u Svetu postoje četiri pravne forme privrednih društava:

Društva kapitala

Društva lica

Sva društva vode dvojno kjnigovodstvo, poreske obaveze plaćaju prema ostvarenoj dobiti, a doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti plaćaju samo za zaposlene, dok osnivači koji ne rade u svom privrednom društvu, a nisu registrovani za predstavljanje i zastupanje privrednog društva nemaju svojstvo osiguranika, tj. ne prijavljuju se na obavezno socijalno osiguranje. Sva društva takođe plaćaju lokalne takse.

Društvo sa ograničenom odhgovornošću (D.O.O.) osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova odnosno osnivača radi obavljanja određene delatnosti ili određenih delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. D.O.O. odgovara za sve svoje obaveze celokupnom svojom imovinom dok osnivači/članovi D.O.O. ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze svog D.O.O. Ovo je bitno pravilo kod D.O.O. koje pravi ključnu razliku između D.O.O. i preduzetnika gde preduzetnik za sve obaveze svog biznisa odgovaraju svom svojom imovinom, uključujući tu i imovinu biznisa, ali i svoju ličnu imovinu. Osnivački kaspital je min 500 EUR u dinrskoj protivvrednosti, a nakon uplate I registracije firme ovaj iznos ulazi u svojinu d.o.o. i sa njim slobodno raspolaže. Velika prednost D.O.O. u odnosu na sve druge forme privrednih društava, pa i preduzetnika, je načelo slobode ugovaranja što omogućava prostor da se prave dalji partnerski odnosi u društvu (primaju novi partneri i investitori). DOO je najčešći oblik pravne forme privrednih društava.

Akcionarsko društvo (AD) je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije koje se u tu svrhu izdaju. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog, a neuplaćenog uloga u imovinu društva, što praktično znači da kada unesu ceo ulog koji su ugovorili u osnivačkom aktu svaka dalja odgovornost akcionara prestaje. Akcionarska društava su “magneti” za prikupljanje velikog kapitala.

Ortačko društvo (OD) je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Ortačko društvo i D.O.O. imaju veoma mnogo sličnosti, sa D.o.o. Međutim, ključna razlika je to što su ortaci ortačkog društva odgovorni solidarno za sve obaveze ortačkog društva celokupnom svojom imovinom, dok kod D.O.O. članovi ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze D.O.O. osim u izuzetnim slučajevima. Ovo je razlog zbog kog je broj ortačkih društava u odnosnu na društva sa ograničenom odgovornošću minoran u celom svetu (oko 5% svih privrednih društava).

Komanditno društvo (KD) je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka (identičan mehanizam, prava i obaveze u tom delu kao i kod O.D), radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom. Ova forma izgubila u potpunosti na svom značaju i gotovo da je nema u praksi.

LinkedIn