Prema statistikama finansijskog sektora, u Srbiji prosečan rok za naplatu fakture je oko 150 dana. U nedostatku gotovine, mala i mikro preduzeća posežu za kratkoročnim pozajmicama, najčešće od banaka, što znači novo zaduživanje i nove troškove (kamate). Time se ulazi u ciklus novih troškova da bi se podmirili postojeći.
Kada stopa prinosa na uložena sredstva u proizvodnju prevazilazi troškove otkupa potraživanja, faktoring je najbolje finansijsko sredstvo.
Preduzeća koriste faktoring za namirenje kratkoročnih obaveza u periodima niskih novčanih priliva.
Faktoring je moderna finansijska usluga čija je namena finansiranje obrtnih sredstava, poboljšanje novčanog toka i održavanje tekuće likvidnosti.
Faktoring ne utiče na bilans preduzeća kao što utiče finansiranje iz kredita. Uz faktoring raste konkurentnost preduzeća.
Učesnici u faktoringu su:
1. Ustupilac (koji prodaje faktoru svoje potraživanje od dužnika, nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga je privredno društvo ili preduzetnik) .
2. Faktor (banka ili privredno društvo koji kupuje potraživanje od ustupioca).
Primer: Kupac vam je dužan 30.000 EUR i treba da plati za 4 meseca, a vama je novac potreban sada, pa se obraćate faktoring društvu. Ono vam isplaćuje 27.000 EUR odmah, a vaš dužnik je sada dužnik faktoring društvu kojem mora isplatiti 30.000 EUR koje vi niste mogli čekati.
Opširnije u ZAKONU O FAKTORINGU („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018)
Napomena: Predmet faktoringa ne može biti potraživanje nastalo po osnovu prodaje robe ili pružanja usluga za lične, porodične ili potrebe domaćinstva.
