Faze u postupku investiranja i finansijska analiza investicija iz oblasti pokretanja i razvoja biznisa
Savremenog inženjera, menadžera, radnika i inovatora odlikuju:
- Kreativnost u proizvodnji ideja za povećanje profita, ušteda, zaštite životne sredine i sl.
- Sposobnost pretraživanja naučno-istraživačkih radova – na primer “Kobson” (dostupna besplatno
- na mreži Univerziteta u Novom Sadu) i zaštićene intelektualne svojine: patenata, žigova,
- industrijskog dizajna, topografije poluprovodničkih производа i autorskih dela (međunarodne baze
- podataka dostupne na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije)
- Sposobnost istraživanja tržišta u cilju sagledavanja kapaciteta planiranog tržišta i konkurencije (na
- primer pretraga sajta „Nacionalno tržište roba i usluga“)
- Poznavanje zakonodavstva iz oblasti investicija
- Veština iskazivanja finansijskih efekata predloženih investicija, i
- Veština upravljanja investicijama od kreiranja ideje do realizacije investicije.
Vrste investicija i zakonska regulativa
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, investicije po karakteru mogu biti izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija i sanacija.
Izgradnja
Podrazumeva investicije koje sadrže i gradnju objekata.
Rekonstrukcija
Podrazumeva radove koji menjaju veličinu i izgled objekata, kao i gabarite i značajne tehničke karakteristike opreme.
Adaptacija
Podrazumeva radove koji ne menjaju veličinu i izgled objekata, ni gabarite i bitne tehničke karakteristike opreme.
Sanacija
Podrazumeva radove koji su uzrokovani kvarom ili havarijom objekata, odnosno opreme
Napomena:
Kod većih investicija, koje podrazumevaju izgradnju ili rekonstrukciju, koje podrazumevaju izmene na objektu i/ili tehnološkom procesu, projektanti angažovani na izradi idejnog, odnosno glavnog projekta moraju imati državnu licencu.
Pre početka radova, iste treba prijaviti građevinskoj inspekciji.
Zakonska regulativa
- Postupak realizacije investicija u Srbiji treba da se sprovodi u skladu sa:
- Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/2009),
- Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, 36/2009),
- Zakonom o energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011 – ispr. i 93/2012),
- Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, 36/2009),
- Zakonom o koncesijama,
- Za javna privredna društva i ustanove i sa Zakonom o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br 116/2008) i Zakonom o Javnom dugu (Sl.glasnik RS, 61/2005,. 107/2009 i 78/2011.Za izvoz i sa direktivama (standardima) EU, standardima Rusije i sl.
Faze u procesu investiranja i pozicija finansijske analize
Napomena: Aktivnosti su usklađene sa aktuelnim Zakonom o planiranju i izgradnji.
Aktivnosti koje sadrže i finansijsku analizu su zasenčene žutom bojom.
Aktivnost zasenčena plavom bojom nije obuhvaćena zakonima, ali se preporučuje u cilju sagledavanja stanja tehnike, tržišta, mogućih izvora finansiranja i ishodovanja dozvola.
Faze u postupku investiranja i finansijska analiza investicija iz oblasti pokretanja i razvoja biznisa
Savremenog inženjera, menadžera, radnika i inovatora odlikuju:
- Kreativnost u proizvodnji ideja za povećanje profita, ušteda, zaštite životne sredine i sl.
- Sposobnost pretraživanja naučno-istraživačkih radova – na primer “Kobson” (dostupna besplatno
- na mreži Univerziteta u Novom Sadu) i zaštićene intelektualne svojine: patenata, žigova,
- industrijskog dizajna, topografije poluprovodničkih производа i autorskih dela (međunarodne baze
- podataka dostupne na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije)
- Sposobnost istraživanja tržišta u cilju sagledavanja kapaciteta planiranog tržišta i konkurencije (na
- primer pretraga sajta „Nacionalno tržište roba i usluga“)
- Poznavanje zakonodavstva iz oblasti investicija
- Veština iskazivanja finansijskih efekata predloženih investicija, i
- Veština upravljanja investicijama od kreiranja ideje do realizacije investicije.
Vrste investicija i zakonska regulativa
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, investicije po karakteru mogu biti izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija i sanacija.
Izgradnja
Podrazumeva investicije koje sadrže i gradnju objekata.
Rekonstrukcija
Podrazumeva radove koji menjaju veličinu i izgled objekata, kao i gabarite i značajne tehničke karakteristike opreme.
Adaptacija
Podrazumeva radove koji ne menjaju veličinu i izgled objekata, ni gabarite i bitne tehničke karakteristike opreme.
Sanacija
Podrazumeva radove koji su uzrokovani kvarom ili havarijom objekata, odnosno opreme
Napomena:
Kod većih investicija, koje podrazumevaju izgradnju ili rekonstrukciju, koje podrazumevaju izmene na objektu i/ili tehnološkom procesu, projektanti angažovani na izradi idejnog, odnosno glavnog projekta moraju imati državnu licencu.
Pre početka radova, iste treba prijaviti građevinskoj inspekciji.
Zakonska regulativa
- Postupak realizacije investicija u Srbiji treba da se sprovodi u skladu sa:
- Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/2009),
- Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, 36/2009),
- Zakonom o energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011 – ispr. i 93/2012),
- Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, 36/2009),
- Zakonom o koncesijama,
- Za javna privredna društva i ustanove i sa Zakonom o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br 116/2008) i Zakonom o Javnom dugu (Sl.glasnik RS, 61/2005,. 107/2009 i 78/2011.Za izvoz i sa direktivama (standardima) EU, standardima Rusije i sl.
Faze u procesu investiranja i pozicija finansijske analize
Napomena: Aktivnosti su usklađene sa aktuelnim Zakonom o planiranju i izgradnji.
Aktivnosti koje sadrže i finansijsku analizu su zasenčene žutom bojom.
Aktivnost zasenčena plavom bojom nije obuhvaćena zakonima, ali se preporučuje u cilju sagledavanja stanja tehnike, tržišta, mogućih izvora finansiranja i ishodovanja dozvola.
POTENCIJALNI IZVORI FINANSIRANJA
Krediti poslovnih banaka
Najčešći je i najskuplji oblik finansiranja.
Kratkoročni krediti (do godinu dana) – obično se finansiraju obrtna sredstva
Dugoročni krediti (preko jedne godine) – ulaganja u osnovna sredstva.
Fondovi
Finansiraju se iz budžetskih sredstava.
Za razliku od banaka, nisu profitabilne institucije, već u prvi plan stavljaju interes društvene zajednice (povećanje broja zaposlenih, naročito u nerazvijenim područjima, razvoj infrastrukture, rešenje ekoloških problema i td).
Finansiranje kroz zajednička ulaganja
Predstavlja ekonomski najbolji vid finansiranja, ako firma investitor nema dovoljno sopstvenih sredstava. Interesi saulagača se ostvaruju ugovorom kroz raspodelu dobiti u srazmeri uloženih sredstava.
Finansiranje kroz dokapitalizaciju
Karakteristično je za akcionarska društva. Vrši se kroz emitovanje akcija radi povećanja kapitala, odnosno dodatnih dugoročnih izvora finansiranja.
Ulaganja drugih pravnih i fizičkih lica
Karakteristična su za primarne poljoprivredne proizvođače. Kreditori su obično prerađivači koji time sebi obezbeđuju potrebne sirovine za preradu. Ova vrsta finansiranja ima kratkoročni karakter.
Finansiranje putem robnih berzi
Karakteristično je za poljoprivredu. Robna berza ima karakter izvora finansiranja ukoliko organizuje prodaju poljoprivrednih proizvoda u toku njihove proizvodnje, tj. pre nego što proizvodi stignu na tržište. Kod nas berze uglavnom trguju gotovim proizvodima, što se ne smatra finansiranjem, već realizacijom gotovih proizvoda.
Državne subvencije
To su bespovratna sredstva koja se dodeljuju u toku životnog veka projekta, koja služe za postizanje ekonomičnosti proizvodnje. Namenjena su vrsti proizvoda za koje država ima interes da se proizvode u određenim količinama, jer imaju šire društvene i socijalne posledice (primarna poljoprivredna proizvodnja, stoka, mleko, …..)
Podsticaji za investicije u obnovljive izvore energije
U fazi investiranja
Krediti sa stimulativnom kamatom, dužim rokom otplate i grejs periodom, ali ovi krediti su samo povremeno aktuelni.
U fazi rada postrojenja
Srbija
- Feed-in tarife za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
Evropska Unija
- Feed-in tarife za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
- Zeleni sertifikati za stimulisanje proizvodnje električne energije (svaki korisnik
obnovljivih izvora energije dobija sertifikate), a korisnici fosilnih goriva moraju da svake godine kupe odgovarajući broj sertifikata, ili da plate neku vrstu kazne, koja je viša od vrednosti kupljenih sertifikata. Sertifikati se prodaju i kupuju na berzi zelenih sertifikata.
- CO2 sertifikati (karbon krediti ) za podsticanje smanjena emisije ugljen dioksida.
Napomena: Svaka zemlja EU uređuje ovu oblast na način koji smatra najefikasnijim, a sertifikatima može da se trguje, tj. da se prodaju ili kupuju izvan granica država, a
cena im se menja u zavisnosti od ponude i potražnje.
Gde tražiti izvore finansiranja
Na sajtu Vlade Republike Srbijenalazi se „Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja“ za projekte NVO, lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika”.
Takođe možete „otići“ i na sajtove banaka, fondova i brojnih agencija koje prate monetarnu politiku.
POTENCIJALNI IZVORI FINANSIRANJA
Krediti poslovnih banaka
Najčešći je i najskuplji oblik finansiranja.
Kratkoročni krediti (do godinu dana) – obično se finansiraju obrtna sredstva
Dugoročni krediti (preko jedne godine) – ulaganja u osnovna sredstva.
Fondovi
Finansiraju se iz budžetskih sredstava.
Za razliku od banaka, nisu profitabilne institucije, već u prvi plan stavljaju interes društvene zajednice (povećanje broja zaposlenih, naročito u nerazvijenim područjima, razvoj infrastrukture, rešenje ekoloških problema i td).
Finansiranje kroz zajednička ulaganja
Predstavlja ekonomski najbolji vid finansiranja, ako firma investitor nema dovoljno sopstvenih sredstava. Interesi saulagača se ostvaruju ugovorom kroz raspodelu dobiti u srazmeri uloženih sredstava.
Finansiranje kroz dokapitalizaciju
Karakteristično je za akcionarska društva. Vrši se kroz emitovanje akcija radi povećanja kapitala, odnosno dodatnih dugoročnih izvora finansiranja.
Ulaganja drugih pravnih i fizičkih lica
Karakteristična su za primarne poljoprivredne proizvođače. Kreditori su obično prerađivači koji time sebi obezbeđuju potrebne sirovine za preradu. Ova vrsta finansiranja ima kratkoročni karakter.
Finansiranje putem robnih berzi
Karakteristično je za poljoprivredu. Robna berza ima karakter izvora finansiranja ukoliko organizuje prodaju poljoprivrednih proizvoda u toku njihove proizvodnje, tj. pre nego što proizvodi stignu na tržište. Kod nas berze uglavnom trguju gotovim proizvodima, što se ne smatra finansiranjem, već realizacijom gotovih proizvoda.
Državne subvencije
To su bespovratna sredstva koja se dodeljuju u toku životnog veka projekta, koja služe za postizanje ekonomičnosti proizvodnje. Namenjena su vrsti proizvoda za koje država ima interes da se proizvode u određenim količinama, jer imaju šire društvene i socijalne posledice (primarna poljoprivredna proizvodnja, stoka, mleko, …..)
Podsticaji za investicije u obnovljive izvore energije
U fazi investiranja
Krediti sa stimulativnom kamatom, dužim rokom otplate i grejs periodom, ali ovi krediti su samo povremeno aktuelni.
U fazi rada postrojenja
Srbija
- Feed-in tarife za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
Evropska Unija
- Feed-in tarife za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
- Zeleni sertifikati za stimulisanje proizvodnje električne energije (svaki korisnik
obnovljivih izvora energije dobija sertifikate), a korisnici fosilnih goriva moraju da svake godine kupe odgovarajući broj sertifikata, ili da plate neku vrstu kazne, koja je viša od vrednosti kupljenih sertifikata. Sertifikati se prodaju i kupuju na berzi zelenih sertifikata.
- CO2 sertifikati (karbon krediti ) za podsticanje smanjena emisije ugljen dioksida.
Napomena: Svaka zemlja EU uređuje ovu oblast na način koji smatra najefikasnijim, a sertifikatima može da se trguje, tj. da se prodaju ili kupuju izvan granica država, a
cena im se menja u zavisnosti od ponude i potražnje.
Gde tražiti izvore finansiranja
Na sajtu Vlade Republike Srbijenalazi se „Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja“ za projekte NVO, lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika”.
Takođe možete „otići“ i na sajtove banaka, fondova i brojnih agencija koje prate monetarnu politiku.
